O'RTA OSIYO XALQINING UMARXON DAVRIDA QO'QON XONLIGINING HARBIY-SIYOSIY HAYOTIDA ISHTIROKI

TO'LIQ MATN:

Referat

Yozma manbalarni tahlil qilish asosida tojiklarning Qo'qon xonligini boshqarishdagi ishtiroki ko'rib chiqildi. Alimxonning harbiy islohotlari va Qo'qon armiyasini shakllantirishda karateginlar, darvazlar, Badaxshonlar, kulablar, hisorlar, rushanlar, shugnanlar va chatroriylarning ishtiroki tahlil qilindi. Alimxon siyosatining mohiyati, davlat hududini kengaytirish va uni xonlikka aylantirish ochib berildi. Davlat to'ntarishi, Olimxonning vafoti, Umar xonning hokimiyatga kelishi to'g'risidagi ma'lumotlar umumlashtirildi. Shuningdek, Umar xonning bosib olish urushlari, ura-Tubadagi harbiy yurishi natijasida davlat hududini kengaytirish to'g'risidagi ma'lumotlar keltirilgan. Tarixiy adabiyotlar bilan bir qatorda yozma manbalar, shu jumladan "anjum attavorih" Xudayarzade, "Tarix-I Turkiston" Mirzo olim Mahdumxoji, "Ansob ussalotin va Tavorih ul-xavoинin" Mirzoolim Mushrifning olim-xon va Umar-xon hukmronligi davrlarini tavsiflovchi keng qo'llanilgan.

Adabiyotlar ro'yxati

Алим-хан. https://ru.wikipedia.org. Дата обращения 28.03.17.

Бабабеков Х.Н. Краткая история Кокандского ханства. – Ташкент, 2008. – 106 с.

Бабаджанов Б. Кокандское ханство: власть, политика, религия. – Токио-Ташкент: YANGI NASHR, 2010. – 743 с.

Бейсембиев Т.К. «Тарихи Шахрухи» как исторический источник. - Алма-Ата: Наука, 1987. – 200 с.

Вохидов Ш. Ќўќон хонлиги тарихи (хонлик тарихи манбаларда) / История Кокандского ханства (история ханства в источниках). - Ташкент, 2012. – 1766 с.

Мирзо Олим Махдумхожи. Тарихи Туркистон. Сўзбоши ва изоњлар муаллифи Ш. Воњидов. Араб ёзувидан табдил Ш. Воњидов ва Р. Холиќова. /История Туркестана. Автор предисловия и комментариев Ш. Вохидов. Перевод с арбского Ш. Вохидова и Р. Холикова. – Ташкент: Янги авлод, 2009. – 242 с.

Наливкин В. Краткая история Кокандского ханства. – Казань: Типография Императорского Университета, 1886. – 216 с.

Иванов П.П. Очерки по истории Средней Азии (XVI – середина XIX в.). - М.: Изд. восточной литературы, 1958. – 246 с.

История таджикского народа. Том IV. Позднее средневековье и Новое время (XVI в. - 1917 г.). /Под общей редакцией академика Р. Масова. – Душанбе: Дониш, 2010. – 1123 с.

История Узбекистана. Том III. – Ташкент: Фан, 1993. – 476 с.

Исхоќхон Жунайдуллахожа ўѓли Ибрат. Фарѓона тарихи. /История Ферганы. - Ташкент: Камалак,1991. – 336 с.

Нематов Н., Амиршоњї Н., Мирбобоев А., Пирумшоев Њ. Таърихи халќи тољик. Китоби дуввум. /История таджикского народа. Книга вторая. – Хуљанд: Ношир,2008. - 814 с.

Турсунов Н.О. Таърихи тољикон. / История таджиков. – Хуљанд: Нашриёти ба номи Рахим Љалил, 2001. – 787 с.

Худоёрзода. Анжум ат-таворих. (Тарих юлдузлари). Форс тилидан ўзбек тилига таржимон Ш. Воњидов. /Звезды истории. Перевел с персидского на узбекский язык Ш. Вохидов. – Ташкент, 2010. – 219 с.

Бобоев Х., Хидиров З., Шодиев Ж., Ахмедова М. Ўзбек давлатчилиги тарихи. II китоб. /История узбекской государственности. Книга II. – Тошкент: Fan va texnologia, 2009. – 448 с.

Дилшод Барно. Таърихи мухољирон. – Душанбе, 1978. – С.38.

Народы Средней Азии и Казахстана. Том II./ Под общей редакцией членакорреспондента АН СССР С.П. Толстова. – М.: Издательство Академии наук СССР, 1963. – 779 с.

Кутликов М. Взаимоотношения Цинского Китая с Кокандским ханством. / Китай и соседи в Новое и Новейшее время. – М.: Наука, 1982. – С. 204-205.

IB Botirovich ABOUT THE LOCATION OF THE TAJIK POPULATION IN THE KOKAND KHANATE European Scolar Journal (ESJ) 4 (12), 43-45

Qanday qilib iqtibos keltirish mumkin

Ibraximov, B. B. (2025). O’RTA OSIYO XALQINING UMARXON DAVRIDA QO’QON XONLIGINING HARBIY-SIYOSIY HAYOTIDA ISHTIROKI. Qo‘qon DPI. Ilmiy Xabarlar Jurnali, 5(1). https://doi.org/10.70728/kspi.v5i1.347
Ko'rishlar soni: 4